Dugo sam resila ovaj grad

Stotinu godina radovala se ovim ljudima i oni meni

Bila sam im ushićenje

Prkosila sam vremenu i nevremenu

Ne znam da li sam građena iz ljubavi ili udvaranja

Ali znam plod sam stvaranja

Nakon stoljeća i više zaplakala sam

Dogodila se raspamećenost uma i disharmonija duše

Dadoše im mig da me sruše

Najprije mi kirurškim umijećem odrezaše grkljan

Potom me izmasakriraše

Neka im bude

I nek im ne sude

Presudiše sami sebi

Već niz godina u mom malom gradu

Bog gubi bradu

A možda i muda

Već niz godina u mom gradu

Svi kradu

Koji znadu

A koji ne znaju i ne mogu

Neka se mole dragom Bogu

Danas su u mom gradu pilali stoljetna stabla

Po zapovijedi onih koji nemaju duše

Ne znam je li to Bog amenovao

Da tu dugo njegovanu ljepotu

Oni tako besramno sruše

Jedni su pekli vola

A drugi prase

Jedni i drugi uvališe svom narodu

ZNA SE

Ja se pitam u svom vidu

I razmišljam u nevidu

Kuda ovi ljudi idu i kud voze

Svisnuću od nebuloze